Veće srpske nacionalne manjine opštine Borovo sinoć je, po prvi put od konstituisanja prvog saziva 2003.godine, proslavilo svoju krsnu slavu – Sretenje Gospodnje. Obred osvećenja slavskog kolača i žita obavili su protojerej-stavrofor Čedo Lukić, arhijerejski namesnik borovski i prvi borovski paroh i jerej marko Šukunda, drugi borovski paroh. Prisutnima se potom obratio i predsednik Veća Dušan Latas. Odluku o obeležavanju krsne slave, Veće je donelo na svojoj poslednjoj sednici, podsetio je Latas u izjavi za Radio Borovo.
“Na neki način smo zaokružili aktivnosti koje manjinsko veće provodi na teritoriji opštine Borovo i zaista je došlo vreme da obeležimo i svoju krsnu slavu. Razmišljali smo o svim svecima koje slavi naša Srpska pravoslavna crkva i imajući u vidu naš tempo rada tokom godine, uzimajući u obzir istorijska dešavanja pa tako i verska, odlučili smo na poslednjoj sednici da slava Veća u Borovu bude Sretenje Gospodnje. Zaista mislim da je to kroz nekoliko simbola povezano i s nama – taj praznik slavi naša matična država, a i kroz istoriju je dosta toga vezano baš za ovaj datum”, kaže Latas.
Predsednik VSNM u Borovu osvrnuo se i na ulogu manjinskih veća te položaj srpske manjine u Hrvatskoj.
“Mi smo svakako najveća manjina i sigurno da najviše želimo da se zaštitimo i da ostvarimo svoja prava na teritoriji RH. Možda nam to malo teže polazi za rukom, zato što je to potpuno nova situacija, mi smo u RH bili konstitutivni narod, ali 1990-godina definisani smo kao nacionalna manjina i to je činjenica s kojom se moramo pomiriti i u okviru zakona pokušati ostvariti svoja prava. Mi do tih prava dolazimo puno teže, za razliku od nekih manjina kao što su talijanska, češka, mađarska, koje u svojim nastojanjima da zaštite svoj identitet nemaju problema, imaju svoje škole pomažu im doduše i njihove matične države, a nama to ide malo teže. Mi smo i 2017. godine na samom početku”, ističe Latas. Očuvanju nacionalnog identiteta doprinose brojnim aktivnostima i kulturno-umetnička društva srpske zajednice, čiji je rad podržan od strane Saveta za ancionalne manjine Republike Hrvatske, ali to, smatra Latas, nije dovoljno.
“Možemo da igramo kola, možemo da sviramo, pevamo, ali ne možemo da imamo svoju manjinsku školu na srpskom jeziku, ne možemo da imamo srednju školu na srpskom jeziku, a ono čemu mi trebamo da težimo, to je da imamo svoj fakultet na srpskom jeziku. Da li će on biti u Vukovaru ili Zagrebu sasvim je svejedno, ali toje ono što mi treba da tražimo i treba da imamo”, zaključuje Latas.
izvor: R.Borovo
Komentari na objave